Tornado III deo.

Nebo iznad sela Orašac, sreda 25.jun.

Slike su preuzete od Kristine Anđelković.

Tornado II deo

Slike su preuzete od Valentine Ratković i Bojana Ratković.

Tornado (kopnena pijavica) je nasilna oluja, karakteristična po obrtanju oblaka.

Do  juče sam milsila da se tako nešto može desiti samo u Americi ili da se može videti samo na filmu. Jučerašnja oluja pogodila je okolinu opštine Topola (sela Belosavci, Maskar, Krćevac, Jelenac, Maskar, Rajkovac), opštinu Arandjelovac, opštinu Lazarevac (najviše su stradali Šopići, Rudovci, Dren, Burovo), Bela Palanka...

Selo Rudovci.

Selo Rudovci.

Selo Rudovci.

Selo Rudovci.

Selo Rudovci.

Selo Rudovci.

Seko Rudovci.

Selo Rudovci.

Selo Rudovci.

Selo Rudovci.

Selo rudovci.

Selo Rudovci.

Selo Rudovci.

Selo Rudovci.

Selo Rudovci.

Selo Rudovci.

Slike su preuzete od Srećka Živkovića.

Сириг и Јегричка

Река Јегричка код Сирига.

Сириг припада општини Темерин и налази се на само 20 км од Новог Сада. Ово место је настало 1927. године  када су се населиле породице из Бођана и Вајске због поплава. Кроз ово место протиче река Јегричка.

Водоток Јегричке се налази између Великог Бачког канала на северу и Дунава на југу. Протеже се у дужини од 65 км уливајући се у реку Тису. Протиче кроз 4 општине: Бачка Паланка, Темерин, Жабаљ и Врбас. Парк Јегричка је проглашен 20. децембра 2005. године са површином 1. 144, 81 парком природе III категорије заштите. Ову реку одликује 80 врста водених биљака. Неке од ових врта су заштићене, као што су бели локвањ, барска папрат, мешинка. У Јегрички је присутно 20 врста риба: сом, штука, шаран... 

Једна од атракција за оне који долазе први пут у Сириг су и дивље свиње. Овај природни резерват, ако се то може тако рећи, основало је ловачко удружење. Морам да нагласим да се о тим животињама јако лепо брину (слике су аутентичне, недавно усликане)

Заборављена добротворка Дијана Будисављевић

У свом дневнику написала је "Милосрђе је изнад свега". Она је успела да из концетрационог логора спасе 12. 000 деце!

Њена велика дела и жртва коју је дала за српски народ у потпуности је заборављена. Мало њих је чуло за ову велику жену. О њеним делима нико не говори. Заборавили су је они  за које је учинила највише. Заборавили су је Срби, Хрвати и Босанци. Њено име се не помиње ни у једном уџбенику,ниједна улица не носи њено име... Ко је била Дијана Будисављевић?

Дијанино девојачко презиме је било Обексер, рођена је 1891. године у Инзбурку, а умрла је такође у Инзбурку 197б. године. Школовала се у Аустрији. Удала се за професора хирургије Јулија Будисављевића. Према дневнику који је водила, акцију спасавања деце започела је у другој половини 1941. године. Њена мисија започела је прикупљањем помоћи и слањем за српске жене у логору Горња Ријека. Прошириће се касније  када је почела велика офанзива, прво на Кордун и Банију, а онда и на Козару. Током те акције вођена је картотека са подацима о сваком детету које је изведено из логора. Све је рађено са циљем да се створе услови за враћањем деце члановима породице из којих су одузета. Дијана је инсистирала да акција буде самостална и да не буде под окриљем ни једнога покрета. Одмах након рата, Дијани је одузета комплетна картотека и забрањен јој је рад. Године 1972. са мужем напушта Загреб. Ко зна колико је деце Дијана спасла са својим сарадницима, а да она и не знају своје порекло, јер је некоме било важније да сазнају како то да је неко успео да спасе сву ту децу пред очима усташа, а не сама чињеница да су та деца преживела? Можда је разлог таквог односа према Дијани јер је Аустријанка, и што је акцију организовала сама.

Док је трајао рат. водила је свој дневник кој је написан на немачком  и издат је само у 700 примерака. Дневник покрива период од 23.октобра 1941. године до 13. августа 1945. године.

Коначно је добила признање!
Дијана је постхумно добила признање. Одликована је златном медаљом Милоша Обилића. Медаљу је примио њен праунук Леонард Рашиц 2013. године.
Српска јавност одала јој је признање кроз књижевна дела. Књижевник Бошко Ломовић написао је "Књига о Дијани Будисављевић", а глумац Тихомир Станић припрема филм о Дијани и концентрационом логору Јасеновац.
И ако се последњих година ради на томе да се упозна ко је била Дијана Будисављевић, то није довољно. Она је остала на маргинама српске историје, као и многе друге српске хероине.

"Надам се да ће доћи боља времена када ћемо поштовати славу наших мртвих и бити поносни на оно што јесмо!"

Извор: http: www.6yka.com,