Заборављена добротворка Дијана Будисављевић

У свом дневнику написала је "Милосрђе је изнад свега". Она је успела да из концетрационог логора спасе 12. 000 деце!

Њена велика дела и жртва коју је дала за српски народ у потпуности је заборављена. Мало њих је чуло за ову велику жену. О њеним делима нико не говори. Заборавили су је они  за које је учинила највише. Заборавили су је Срби, Хрвати и Босанци. Њено име се не помиње ни у једном уџбенику,ниједна улица не носи њено име... Ко је била Дијана Будисављевић?

Дијанино девојачко презиме је било Обексер, рођена је 1891. године у Инзбурку, а умрла је такође у Инзбурку 197б. године. Школовала се у Аустрији. Удала се за професора хирургије Јулија Будисављевића. Према дневнику који је водила, акцију спасавања деце започела је у другој половини 1941. године. Њена мисија започела је прикупљањем помоћи и слањем за српске жене у логору Горња Ријека. Прошириће се касније  када је почела велика офанзива, прво на Кордун и Банију, а онда и на Козару. Током те акције вођена је картотека са подацима о сваком детету које је изведено из логора. Све је рађено са циљем да се створе услови за враћањем деце члановима породице из којих су одузета. Дијана је инсистирала да акција буде самостална и да не буде под окриљем ни једнога покрета. Одмах након рата, Дијани је одузета комплетна картотека и забрањен јој је рад. Године 1972. са мужем напушта Загреб. Ко зна колико је деце Дијана спасла са својим сарадницима, а да она и не знају своје порекло, јер је некоме било важније да сазнају како то да је неко успео да спасе сву ту децу пред очима усташа, а не сама чињеница да су та деца преживела? Можда је разлог таквог односа према Дијани јер је Аустријанка, и што је акцију организовала сама.

Док је трајао рат. водила је свој дневник кој је написан на немачком  и издат је само у 700 примерака. Дневник покрива период од 23.октобра 1941. године до 13. августа 1945. године.

Коначно је добила признање!
Дијана је постхумно добила признање. Одликована је златном медаљом Милоша Обилића. Медаљу је примио њен праунук Леонард Рашиц 2013. године.
Српска јавност одала јој је признање кроз књижевна дела. Књижевник Бошко Ломовић написао је "Књига о Дијани Будисављевић", а глумац Тихомир Станић припрема филм о Дијани и концентрационом логору Јасеновац.
И ако се последњих година ради на томе да се упозна ко је била Дијана Будисављевић, то није довољно. Она је остала на маргинама српске историје, као и многе друге српске хероине.

"Надам се да ће доћи боља времена када ћемо поштовати славу наших мртвих и бити поносни на оно што јесмо!"

Извор: http: www.6yka.com,

Милена Павловић - Барили

За велики уметницу Србија је сазнала девет година након њене смрти, тачније 1954. године, када је њена мајка Даница упутила писмо тадашњем Савету за просвету и културу нудећи као поклон своју кућу у којој се Милена родила. Уз писмо Даница Павловић приложила је биографију своје кћерке.

Милена је рођена 5. новембра 1909. године у Пожаревцу. Била је кћи Српкиње Данице Павловић и Италијана Бруна Барилија. Даница је била потомак најстарије Карађорђеве кћерке Саве. Миленин отац Бруно био је композитор, написао је 2 опере, био је познати музички критичар.

Била је изузетно дете. Знала је неколико језика. Без икаквих проблема је завршила Михенску академију. Прву самосталну изложбу у Београду имала је 1928. године. Њена понуда да буде професорка цртања одбијена је у Пожаревцу, Штипу, Велесу, уз образложење да нема новчаних средстава. Огорчена 1930. године поново креће у свет. Године 1939. Милена креће у Америку. У Америци је Милена провела последњих 6 година живота. У почетку је тешко живела и издржавала се од цртања портрета. Током 1940. године цртала је за магазин "ВОГ" и организовала је прву изложбу.

Око 1943. године Милена се удала за Роберта Гослена. Оцу је тек следеће године јавила да се удала за једног "симпатичног младића, Американца, који је тада био војник"...

Када се завршио Други светски рат Милена је маштала да се опет врати у њен Пожаревац. Али у томе ју је спречио пад са коња. Пала је са коња преко главе, пет месеци била је у гипсу и лежала је непокретна. 6. марта 1945. године Милена је преминула. Вест о њеној смрти објавио је "Њујорк тајмс".  Меморијална галерија у Пожаревцу чува око 600 слика, цртежа као успомену на велику сликарку Милену Павловић - Барили.

Портрет Милене Павловић - Барили

Извор
Едиција Знаменити Срби, Политика А.Д.

Најлепше престонице на свету по азбучном реду А - В

А

Адис Абеба је главни град Етиопије. Град је основао Менелик II 1886. године. За време Другог италијанског - абисинијског рата, овај град је постао главни град Италијанске источне африке. Град је ослобођен 1941. године. Од 1963. године у Адис Абеби се налазило седиште Организације афричког јединства, која је распуштена 2002. године, а на њеном месту је створена Афричка унија, такође са седиштем у Адис Абеби.

У овом граду живи 80 различитих народа који говори 80 различитих језика.

Године 2005. у Адис Абеби је одржан концерт у част шесдесет година од рођења Боба Марлија.

Један од симбола овог града је споменик подигнут жртвама фашизма, рад југословенских вајара  Антуна Аугустинчића и Франа Кришића. Споменик је подигнут 1955. године. Тај споменик је био поклон председника Тита етиопијском народу. У то време Етиопија и Југославија су гајиле велико пријатељство, а и обе су биле жртве италијанског фашизма. Овај споменик је подигнут у знак сећања на жртве масакра над грађанима Адис Абебе које је извела италијанска војска 19. фебруара 1937. године.

Адис Абеба има бројне музеје и институције: Етиопски национални музеј, Национална библиотека, Музеј Адис Абебе, Етнографски музеј, Национални поштански музеј, Железнички музеј...

Б

Београд је главни град Србије. Град су основали Келти у 3. веку пре н.е. Словенско име "Белиград" први пут је забележено 878. године. Овај град специфичан је по свом географском положају, јер лежи на ушћу двеју река, Саве и Дунава, и због тога је био на мети разних освајача. Територија града подељена је на 17 општина.

У Београду се организују многе манифестације: Међународни филмски фестивал, Београдски сајам књига, Београдски фестивал пива, Београдски маратон...

 У граду постоје културни објекти као што су Народни музеј, Војни музеј, Народно позориште, Калемегдан, Музеј Николе Тесле...

Једно од обележја Београда је Београдска тврђава и споменик Победнику. Београдска тврђава подигнута је у 1. веку. У склопу тврђаве налази се: Војни музеј, Завод за заштиту споменика града Београд, Народна опсерваторија, Природњачки музеј, Црква Ружице, Црква св. Петке, Победник, Гробница народних хероја, Зоолошки врт.

Победника је израдио Иван Мештровић  и представља победу српске војске у ратовима против Турске и Аустроугарске од 1912. до 1918. године. Овај споменик симболизује ослобођење једног народа од две конзервативне царевине. Сам споменик чини наг мушкарац и ратник који представља ново доба. Сиви соко у левој руци симболизује посматрача, оног који пази на непријатељске силе, а мач у десној руци симболише моћ. Такође је донета одлука да се фигура победника, тј. његова мушкост, окрене према Бечу, престоници поражене Аустро - Угарске, а његова позадина да се окрене ка Пашином конаку и даље према Истанбулу, према пораженој Турској.

Београд на води - је инфраструктурни пројекат који би требало да реализују Влада Србије и компанија Igl hils из Дубаија. Површина "Београда на води" износиће 1.850.000 метара квадратних. Очекује се да ће радови почети марта 2015. године, а завршетак је планиран за 2017. годину. Тренутно се ради на измештању пруга и расељавању породица.. Један од симбола овог пројекта биће Кула Београд. Кула ће бити висока 210 метара, имаће око 70 спратова. Њена намена биће разноврсна.  Кула ће бити пословно - комерцијални центар са малим становима.

Најпознатији Београђани: Милутин Миланковић, Иво Андрић, Радивој Кораћ, Мира Траиловић...

В

Варшава је од 1596. године главни град Пољске. Овај град се налази на реци Висли и 350 километара  је удаљен од Балтичког мора и Карпата. Клима Варшаве је континентална. Годишња количина падавина не прелази 680 милиметара по квадратном метру, а највлажнији месец у години је јул. Од 1994. до 2002. Варшава је била савез 11 општина, да би се потом увела само једна општина - Варшава. Град је подељен на 18 административних делова. Најважнији делови града су: Прушков, Легионово, Отвоцк, Воломин, Нови двор Мазовиецки, Пиасечно, Грођиск Мазовиецки, Марки, Зомпки, Зиелонка, Миланувек, Ломианки, Брвинув...

Највиша грађевина у граду је Замак културе и науке, а најдужа кућа се налази у Кијовској улици.

Варшава је неколико пута рушена. Највише је страдала за време нацистичког бомбардовања 1939. године. Том приликом страдало је 6000 пољских војника и око 16000 било је рањено. Око 25000 цивила је погинуло, а око 50000 је било рањено.

Томаш Гомола урадио је филм о предратној Варшави у 3D технологији. Филм "Варшава 1935" из птичије перспективе приказује паркове, улице, све што је нестало у бомбардовању.  Ово је краткометражни филм од 20 минута.

У Варшави постоје културне институције. Најзначајније су: Народно позориште, Позориште Варшава, центар Савремене уметности, Музеј Пољске војске, Народни музеј. Од 31. јула 2004. године отворен је Музеј Варшавског устанка.

Варшава је највећи универзитетски центар у Пољској. У њој се налази седиште 66 школа. Међу њима су:  Варшавски универзитет, Варшавска политехника, Војна Техничка Академија, Главна Трговинска Школа, Медицинска Академија. 

Познати Варшављани:

Мариа Кири Склодовска, Фредерик Шопен, Владислав Шпилман...

(Следи наставак)