Лекције за ученике Трговачке школе I део

Обавештење за ученике од I8 - I11.

Извукла сам најбитније из сваке лекције. Од следећег петка почињем да питам за оцену. Ко није одговарао прву област ( насељавање Словена, Срби у средњем веку итд) нека се припреми. Што се тиче прве области биће довољно да научите из књиге или из свеске што се записивали код претходне професорке. Друга област вам почиње од лекције Буна на дахије. Од те лекције, па се што сте радили после те лекције ја сам извукла и искуцала. Унапред се извињавам ако у тексту нађете словне грешке. Уколико имате питања пошаљите ми на мејл zvezdana@yahoo.com.

С поштовањем ваша професорка Јелена Јовановић

П.С. Надам се да ће те све лепо научити.

Овим текстом обухваћене су лекције ПРВИ српски устанак, Буна против дахија

Од краја 17. века Османско царство је доста ослабило. Царство доживљава економску и политичку кризу. Најугроженији у Турском царству били су хришћани. У најтежем положају било је српско праваославно становништво које није имало црквену организацију после укидања Пећке патријашије 1776. године. Економска заосталост били су узроци пораза Турске у ратовима против Аустрије и Русије. Турски султани покушали су да спроведу реформе у држави. Султан Селим  III (1789-1807) покушао је да спроведе војне, административне и финансијске реформе и да побољша положај српског становништва у Београдском пашалуку. Ферманима иу 1794. и 1796. забрањено је да јаничари бораве у БГ пашалуку. Становништву је дозвољена слобода вероисповести , слободна трговина. Због притиска феудалаца султан је на крају дозволио да се јаничари врате у БГ пашалук. Јаничари су 1801. убили београдског везира Хаџи - Мустафу - пашу и завели су страховладу у Пашалуку. Четворица вођа јаничара Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Мехмед - ага Фочић прогласили су се дахијама и завели су власт у БГ пашалуку. Дахије су вршиле терор над српским становништвом, због чега су српски кнезови почели да припремају побуну. Сазнавши да се спрема побуна, дахије су организовале сечу кнезова почетком 1804. у Ваљеву. Сеча кнезова је само убрзала почетак побуне.  На збору у Орашцу подигнут је Први српски устанак 1804. а за вођу је изабран Ђорђе Петровић Карађорђе. На самом почетку побуне српски кнезови су се побунили против јаничара, то значи да на почетку нису ратовали против турске власти. Султан је послао босанског везира Бећир - пашу да са војском пође у БГ пашалук уклони дахије и смири српске кнезове. Пошто су српске старешине биле охрабрене успесима на бојном пољу тражили су да им повластице гарантује нека страна сила (Аустрија и Русија). На то Бећир - паша није пристао. Следеће 1805. султан је решио да устанак угуши силом. Тада је дошло до првог сукоба турске и српске војске код Иванковца (1805) где су Срби победили. Од те битке "буна на дахије"прерасла је у рат против султана. Срби су захтевала од Турске аутономију.Током 1806. Турска је напала Србију са две стране: из Босне, преко Дрине и из Ниша, долином Мораве. Војску која је долазила из правца Босне дочекао је Карађорђе на Мишару  код Шапца и Турска је тада поражена.Војску која је долазила из правца Ниша, поразили су Петар Добрњац и Миленко Стојковић на Делиграду код Алексинца. У том тренутки Турска је била у лошим односима са Русијом због чега је на крају Турска прихватила захтеве српских устаника. Те захтеве Турској у име српског народа поднео је Петар Ичко 1806.Ичковим миром Срби у БГ пашалуку требали су да добију извесну аутономију, али одредбе мира нису остварене због рата Турске и Русије. Пошто је Русија објавила рат Турској 1806, српске старешине су одбациле Ичков мир и наставиле су рат против Турске. Током 1807. Руси и Срби су на Штубику и Малајници  поразили Турску и ослободили нахије у источној Србији и заузели су Београд. Због руско- турског примирја (1807-1809) нису вођене даље борбе. Током 1809. наставља се рат а Срби шаљу војску у 3 правца ка Босни, Новопазарском санџаку (Рашкој области) и Нишу. Том приликом страдао је српски војвода Стеван Синђелић у бици на Чегру, а Турци су од лешева направили споменик Ћеле кулу. Док је трајао устанак , стварала се и држава. На челу државе налазио се вожд Карађорђе и Правитељствујушчи совјет српски. совјет и Карађорђе су по нахијама постављали магистрате. Војнички заповедници биле су војводе. Због предстојећег рата између Русије и Француске током 1812. Русија је закључила  Букурешки мир са Турском. По том миру устаници су морали да приме у градове турску војску, на шта устаници настављају рат. Током 1813. Турци су заузели целу Србију и то је био крај устанка. Овим устанком постављен је темељ нововековне српске државе. То је била прва народна револуција.