На обронцима планине Гоч, у централној Србији, налази се Врњачка Бања. Бања је била позната још у праисторији. На њеном тлу живела су келтска племена Скордиска и касније Римљани. О животу Римљана на овом простору сведоче и римски извори и око 500 новчића нађених из различитог периода. Развој бање почео је када је у селу Врњци пронађен минерални извор воде 1856. године. Бањско насеље је подигнуто у долинама Врњачке и Липовачке реке и пружа се према долини Западне Мораве. Са својом надморском висином од 230 м и умереном континенталном климом, ова бања је симбол "излечења", и због тога је зову "Kраљица свих бања".
У средишту бање налази се парк од 30 хектара пpојектован у француском-енглеском стилу. Парк је пројектовао последњих деценија 19. века аустријски инжењер Франц Винтер.
Један од симбола ове бање је и мост љубави о коме постоји и прича.
Прича нас враћа у време Првог светског рата, када су се заволели једна учитељица и један официр. Између Реље и Наде јавила се љубав на први поглед, толико, да су се обећали једно другом. Међутим, 1914. године почиње Први светски рат, а Реља одлази на ратиште у Грчку. У Грчкој се заљубљује у једну младу Гркињу, и о њему се даље губи сваки траг. Несрећна Нада од превелике туге на крају умире. Зато овај мост са једне стране симболише несрећну љубав једне учитељице, а са друге стране представља симбол љубави младих парова. Из тог разлога млади парови купују катанце на којима исписују своја имена која каче за мост, а кључеве катанца бацају у речицу како ту љубав нико не би раскинуо. Ова прича нашла је место у љубавној песми Десанке Максимовић "Молитва за љубав".
 |
| Мост љубави |
Врњачка бања је позната по својој необичној архитектури. Сачувано је доста вила из времена Карађорђевића и Обреновића, које су и данас у функцији. Ово су слике неких вила, које и данас пркосе времену. Неке су претворене у смештај, неке у ресторане, а неке се налазе у приватном власништву.
Једна од грађевина на коју су сви мештани ове бање поносни је Замак културе, некада летњиковац генерала Јована Белимарковића, намесника малолетног краља Александра Обреновића. Дворац је саграђен према пројекту бечког архитекте Винтера између 1882. и 1887. године. Грађен је у духу роматичарског историзма са ренесансним елементима по узору на пољске виле северне Италије. У дворцу су до седамдесетих година прошлог века живели Белимарковићеви наследници, да би 1968. године објекат био откупљен са наменом за културу. Пројекат адаптације зграде урадио је проф. Иван Антић. Дворац је проглашен културним добром од велике вредности. У њему се данас налази Завичајни музеј који се односи на територију Врњачке бање са околиком и обухвата историјске, археолошке и етнографске збирке.
 |
| Вила Добрила, 1904. |
 |
| Вила Балкан, 1911. |
 |
| Замак Белимарковић. |
 |
| Хотел Звезда 2. |
У самом центру града налази се недовршени хотел Звезда 2, који је градилиште већ 23 године. Ова импозатна гомила бетона налази се на 11. 000 квадрата. Не само што се налази у самом центру бање и квари изглед главне улице, већ је овај хотел гроб смрти. Нажалост, и поред ограде око самог хотела, на овом месту су се десила бројна самоубиства....
Врњачка бања и њена околина
 |
| Вештачко језеро на Гочу. |
У околини Врњачке бање налази се планина Гоч, историјски споменици и манастири. У овом крају је створена прва српска држава - Рашка. Из тог перида сачувани су најзначајнији споменици. У овом крају се налазе манастири Студеница, Жича, Ђурђеви ступови, Сопоћани....
Ова бања има своју планину Гоч. Највиши врх ове планине је Крња јела висок 1127 м. Површина Гоча обрасла је буковом и јеловом шумом. На планини се налази вештачко језеро у којем је забрањено купање, али је одлично за организовање излета.
 |
| Планина Гоч. |
 |
| Планина Гоч. |
 |
| Спомен плоча. |
У центру града налази се спомен плоча која је подигнута поводом дана ослобођења Врњачке бање од немачких окупатора 15 октобра 1944. године. Том приликом јединице Друге пролетерске дивизије НОВЈ ослободиле си Врњачку бању. Тада је 300 бораца дало животе у борби за слободу, а 200 грађана је одведено у логоре. Само у једном дану одведено је 120 грађана у логоре на Бањици и Јајинцима где су стрељани.
Монографија Чудесна Србија.
www.vrnjačkabanja.co.rs
Фотографије су аутентичне
