Фрушка гора 80 км дуга и 15 км широка планина у севрномСрему. Највиши врх је Црвени Чот. Најлепши део планине, око 25000 хектара, 1960. године је проглашен за национални парк.. О старости ове планине говори њен геолошки састав. Некада давно Фрушка гора је била острво у Панонском мору.
 |
| Национални парк Фрушка гора |
На овој планини расте око 1.500 биљних врста , а више од 40 су природна реткост у Србији. Фрушка гора је богата животињским светом. Од 24 врсте гмизаваца и водоземаца, најближи истребљењу су шарени даждевњак и змија шарка, а од птица орао крсташ. Ова планина позната је и по једној печурци која расте на њеним обронцима, Phallus impudicus или страшак (мудњача, смрдњача) , јер својим изгледом подсећа на мушки репродуктивни орган.
Често се у књигама Фрушка гора назива Српска света гора. Аустријски путописац, Феликс Каниц, записао је да је лакше замислити Мађарску пусту без чарде, него српску планину без манастира. На Фрушкој гори има 16 манастира. Сматра се да је прве манастире основао Свети Сава. У 16. веку према неким изворима наводи се да је на Фрушкој гори било 35 манастира.
Манастирску цркву у Врднику, посвећену светом Јовану, подигао је кнез Лазар. У опустелу цркву после Велике сеобе 1697. године долазе монаси из манастира раванице. Они обнављају цркву и у њу похрањују мошти кнеза Лазара. Обновљена црква посвећена је вазнесењу Господњем и од тада се назива Раваница. На Фрушкој гори се налазе и манастири Ново Хопово, Старо Хопово, Ђипша, Јазак, Кувеждин, Гргетег, Петковица, Прибина глава, Раковац, Велика Ремета, Шишатовац и Крушедол. Манастир Крушедол је подигао 1514. године владика Максим. Крушедол је био седиште Сремске епархије и културни центар Срба у Војводини. У манастирској цркви су сахрањени краљ Милан Обреновић, кнегиња Љубица, патријарси Арсеније III Чарнојевић и Арсеније IV Јовановић Шакабента. Манастир Гргетег основао је 1471. године Вук Бранковић. Овај манастир је током Другог светског рата спаљен. Његова црква се обнављала дуго и тек недавно је подигнут нови звоник. У овом манастиру сахрањен је историчар Иларион Руварац 1905. године. Манастирској библиотеци завешато је око 2.000 књига.
Постоји једна прича везана за манастир Крушедол и вино бермет. Године 1783. Захарије Орфелин у Бечу штампа "Искусног подрумара", и тада се први пут помиње бермет. Ово вино потиче из манастира Крушедол. Након бербе у буре су стављане одређене траве. Буре се отварало за Божић. То вино су пили за Божић великодостојници. Траве су остајале у бурету са једном трећином вина. то би се поново налило и стајало до Ускрса, када би се поново отварало.
Бермет је посебно ликерско вино , служи се као аперитив. У време аустроугарске владавине вино се извозило у Беч. Постоји прича како је један официр пробао бермет код неког домаћина у Карловцима, вино које му се свидело, па је са собом понео један аков. Царица га је пробала и тражила је од официра да јој донесе још вина. Када је официр дошао у Карловце и тражио од домаћина да му да још, домаћин више није имао и то је био повод да Марија Терезија ослободи све фрушкогорске мушкарце војске како би правили вино.
Бермет се касније извозио у САД, а према неким подацима служио се и на чувеном броду "Титаник".
Породица Рајачић из Сремских Карловаца је 1863. године на сајму вина у Хамбургу добила златну медаљу за бермет. По рецепту породице Рајачић бермет производи Алекс Бермет.
Извор
Монографија Чудесна Србија
