"Чарапе краља Петра" је наслов романа Милована Витезовића. Овај роман приказује српског краља Петра и његову бригу за обичног војника и прелазак српске војске преко Албаније, а уједно прати и судбину једне српске мајке која тражи сина јединца да би му дала вунене чарапе. Читајући овај тужан роман о голготи српске војске, први пут сам чула за ову српску хероину и несрећну мајку Макрену Спасојевић. Ко је била Макрена Спасојевић?
Макрена је била удовица из села Словац, која је кренула да тражи сина Маринка. Као мала остала је сироче, па ју је ујак одгајио. Служила је код добростојећих домаћина по Дивцима. Из службе се удала у Спасојевиће, који су били сиромашни. Њена срећа је кратко трајала. Непосредно након удаје умрла јој је свекрва, потом свекар, а убрзо затим муж. Од тада је била у сталној жалости и одлучила је да ће да живи за јединога сина Маринка. Маринко је ратовао у балканским ратовима, и само што се вратио из службе, поново је морао да крене у рат. Године 1914. почиње Први светски рат, а са овим ратом почиње прича о Макрени. Макрена је свога сина испратила у овај рат. Спремила му је нову војну преобуку и исплела му је чарапе па је пошла да нађе свога сина. Пошто је чула да се Маринкова јединица налази у Степојевцу, кренула је да га тражи. Када је тамо стигла чула је да се Маринко налази у Младеновцу, па се упутила ка Младеновцу. Међутим онда је сазнала да се Маринко налази у Смедеревској Паланци, па у Ћуприји, па је Макрена тако започела свој пут. Пошто јој се пут поклопио са повлачењем српске војске коју је пратио краљ Петар, Макрена је одлучила да прати војску, мислећи да ће тако лакше да нађе свога сина. Путујући тако Макрена је стигла пред Албанију, и стала је на Везиров мост. Одлучила је да ту стане и чека. Пролазили су војници, изгладнели и рањени, а Макрена је пажљиво загледала сваког војника. Док је тако стајала Макрена је угледала старог краља, како силази са коња и спрема се да пређе залеђен мост. Тада му је дала чарапе које је плела за свога сина и заветовала га је да нађе њеног Маринка.
После овога сусрета Макрена се вратила у село. Причу о несрећној мајци чуо је један Аустријски војник, који је тражио да буде сахрањен по српском обичају и да на његовој сахрани нариче Макрена. После сахране, на војниковом гробу издахнула је.
Краљ Петар није заборавио обећање које је дао. Пронашао је Маринка у планинама Албаније, али је он већ тада био мртав. Када се Петар вратио у Србију, наредио је своме државном саветнику Илији Ђукановићу да пронађе Макрену. У Словцу је Ђукановић чуо за Макренину смрт. Краљ је наредио да се Макрени и Маринку подигне споменик на коме је писало:
"Овај спомен подиже
Петар Карађорђевић
Макрени Спасојевић, која лежи овде
и њеном сину Маринку,
који се вечним сном смири
у гудурама Арбаније".
Недуго после тога умро је и краљ Петар. До краја живота није се одвајао од вунених чарапа. Држао их је испод јастука, а на самрти је тражио да му их обују и у њима је издахнуо. Пола века касније комунисти су наредили да се споменик који је подигао Петар сруши. Године 2011. Друштво српских домаћина је обновило споменик. Марта 2013. године глумац Лазар Ристовски најавио је снимање филма "Чарапе краља Петра".
