Лејди Дајана

Због свог доброчинства и хуманитарног рада добила је епитет народна принцеза. Била је миљеница читаве Британије. Због своје искрености и осмеха који никада није скидала могла је свакога да поткупи. И данас, после њене смрти, Дајана је најомиљенија краљевска личност у Британији. Рођена је као Дајана Спенсер у Норфолку 1961. године. Родитељи су јој се развели када је имала седам година због неверства мајке. Суд је мајку прогласио као неподобног старатеља па је Дајана припала оцу. Развод је лоше утицао на Дајану. Напустила је средњу школу, али ју је касније завршила. Принц Чарлс био је у касним тридесетима када је упознао Дајану. То је било 1980. године. Све се десило на брзину. Дајана и Чарлс су се видели само 13 пута, када је објављена веридба фебруара 1981. Чак и тада Чарлс се виђао са Камилом Паркер - Боулс. Дајана је добила прстен вредан тридесет хиљада долара, исти онај који је принц Вилијам поклонио Кејт, али је његова вредност данас утростручена. Занимљиво је да прстен није био јединствен и да се налазио се у каталошкој понуди златаре Garrard.

Венчање је обављено 29. јула 1981. године у катедрали светог Павла у Лондону. Преносиле су га 74 телевизије, а самој церемонији је присуствовало 2.650 званица.

Године 1982. Дајана је родила принца Вилијама. Након порођаја Дајана је запала у постпорођајну депресију и покушала је да се убије бацивши се низ степенице. Један од покушаја да се спасе брак било је рођење другог сина Харија, који је рођен септембра 1984. године. Од рођења Харија, Дајана и Чарлс више нису делили брачну постељу.

У једном интервјуу Дајана је изјавила да није имала никакве односе пуних седам година са Чарлсом од рођења принца Харија. Године 1986. у очају Дајана је тражила помоћ од краљице. Дајана је очекивала да ће краљица да је разуме као жена жену, али само је наишла на њено неразумевање. Дајана никада није имала наклоност краљице, увек је била хладна према њој и резервисана. Након Вилијамовог рођења краљица је сматрала да је време да се Чарлс и Дајана разведу. У почетку се ћутало о брачним проблемима овога пара, а онда је 1992. године Ендрју Мортон објавио књигу Дајана: њена истинита прича.

Из очаја и због усамљености ступила је у везу са својим телохранитељем Баријем Манаке са којим је наводнo била у вези од 1985. године. Манаке је погинуо 1987. године под неразјашњеним околностима. Љубавници су јој били и инструктор јахања Џејмс Хјуит, певач Брајан Адамс, па наводно и шпански краљ Хуан Карлос.

Овај тужан брак коначно је окончан 1996. године, а једина подршка Дајани били су њени синови. Када су је синови упитали зашто се разводи, одговорила је: "Нас троје смо били у браку. Баш је била гужва". На полу мечу 1986. године Дајана је упознала Емада Додија ал Фаједа. Њихова романса почела је након развода са Чарлсом. Спекулисало се по медијима да Дајана и Фајед планирају венчање, али то се све прекинуло трагичном несрећом у Паризу када су обоје погинули. Несрећа се десила 31. августа 1997. године. На лицу места погинуо је возач Хенри Пол и Фајед, док је Дајана умрла у болници. Једини преживели био је Фаједов телохранитељ Тревор Рис Џонс. Несрећа се десила под сумњивим околностима и та мистерија никада није разрешена. Чарлс се оженио са Камилом 2005. године.

За несрећу су прво оптужени папараци који су их пратили све време, затим је оптужен возач који је наводно био пијан. Оптужена је и Британска обавештајна служба која је такође пратила Дајану. Дајана је сахрањена 6. септембра на породичном имању Спенсерових.

О Дајаниној смрти постоје теорије завере. Једна од теорија је да краљевски дом није хтео да дозволи да се Дајана уда за муслимана и да очух принчева буде исламске вероисповести. Најпотреснија је била објава писма које је Дајана дала 10 месеци пред смрт свом батлеру на чување Полу Барелу, али је из њега избрисано име оптуженика. У писму Дајана описује како јој је живот угрожен и како јој се спрема саобраћајна несрећа у којој ће настрадати...

Извор: www.story.rs, 

Судбина једне краљице

Наталија Петровна Кешко рођена је 14. маја 1859. године у Фиренци. Потицала је из имућне породице. Наталија је имала две сестре, Маријету и Катарину и брата Мимија - Жана Кешка.

 Године 1862. умро јој је отац, а мајка , по природи болешљива, често је боравила по бањама, па је децу остављала на старање њиховој тетки књегињи Мурузи.  Због очеве смрти, породица је запала у немаштину. За Милана Обреновића, Наталија је први пут чула када јој је било дванаест година, док је боравила у Баумгарту крај Беча. Када је напунила шеснаест година, предложено јој је да се уда за "кнеза Милана од Србије". Наталија је сматрала да мора да окуша своју срећу и да је то њена судбина, а и једна Циганка јој је прорекла да ће бити краљица. У лето 1875. године срела се са Миланом у Паризу и убрзо се верила са њим. Следеће године млада књегиња подарила је Србији престолонаследника Александра. Наталија је дошла у Србију у преломним годинама Кнежевине. Удала се када је источна криза доживљавала свој врхунац. Ратне кризе, честа промена влада, смрт другог детета Сергеја, утицала је да се изгуби љубав између брачног пара. Брачна криза имала је више узрока. Наталија је била русофил, а Милан аустрофил. Милан после Берлинског конгреса окреће се ка Хабсбуршкој монархији.

Такође, један од разлога за брачну кризу била су честа Миланова неверства. Милан је био са Мицом Протић, па са својом рођаком Маријом Катарџи, затим са Артемизом Христић. На то се надовезала Миланова склоност према картању, његово расипништво, због чега је двор често остајао без новца. Наталија није имала новца да оде на сахрану брату. Јавност је за брачну кризу сазнала у време Српско - бугарског рата 1885. године. У тај рат Милан је ушао брзоплето и неприпремљено, па је српска војска доживела пораз. Милан је чак помишљао да поднесе оставку и да напусти земљу. Наталија није хтела да га подржи у тој намери и хтела је да осигура престо за свога сина.  Окупила је политичаре који су могли да јој помогну у тој намери: Јован Ристић, Милан Пироћанац, Стојан Новаковић, Милутин Гарашанин, Радивој Милојковић. Краљ је политичком акцијом био спречен да поднесе оставку. У Српско-бугарском рату краљица је показала одлучност, какву Милан никада није имао и то му се није свидело. Код Милана, у то време, страсно заљубљеног у Артемизу Христић, није постојала жеља за заједничким животом. На то се повело питање где ће се Александар школовати, при чему су се оба родитеља залагала да то буде у земљама њихове политичке наклоности.  Седамнаестог априла 1887. године, краљица је одбила да се рукује са госпођом Назос, супругом грчког отправника послова, сматрајући је Милановом љубавницом. Краљ је то искористио као повод да се прекине брачни живот.

 Постигнут је договор по коме је престолонаследник требало да се образује у иностранству, а краљица да напусти земљу прво на два месеца, с могућношћу да лето проведе у Србији. Она је отпутовала у Одесу и вратила се у Београд у јуну месецу, да би потом отишла у Баден, па у Фиренцу. Године 1888. истекао је споразум и Наталија се спремала да се са Александром врати у Београд. Њен повратак није одговарао Милану. Милан се у јуну 1888. обраћа митрополиту Теодосију Мраовићу за развод. Он је ту одлуку препустио Архијерејском сабору. Брак је разведен 12. октобра 1888. године. У међувремену Милан је буквално отео Александра уз помоћ канцелара Бизмарка и протерао је Наталију из Визбадена. Наталија се није мирила са прогоном и разводом. Она се жалила Скупштини, али њена жалба није уродила плодом. Прогоном из Србије почело је краљичино потуцање по иностранству. Део свог прогонства провешће у Бијарицу и дворцу "Сашино". Убрзо по њеном прогону, Милан је дао оставку 1889. године.

Наталија је била дубоко повређена овим протеривањем. Сматрала се грађанком Србије, с правом да живи у својој земљи. Никада се више није вратила у Србију. Марта 1902. године прешла је у католичанство у Берк - сир - Меру. Била је толико повређена да није присуствовала опелу које је организовано у Паризу поводом убиства њеног сина. У суштини, Наталија је била жена претераног самопоштовања. Њен каснији живот мало је познат. У Првом светском рату помагала је Српском народу. Када се завршио рат, отишла је да живи у манастиру Нотр дам д' Сион. Једном приликом видела је једног кочијаша како туче свога коња и тада се споречкала са њим, а у насталој свађи морала је да се представи. Описана је као просјакиња, у похабаној одећи. Умрла је 5. маја 1941. године у Паризу.

Чувени српски сликар Урош Предић, урадио је потрет краљице Наталије у ентеријеру. Предић је слику потписао иницијалима У. П. са годином 1890. Не зна се тачно како је дошло до сарадње краљице и чувеног сликара. Свакако је ова слика настала после развода, пошто је Милан абдицирао 1889. године у корист свога сина, Наталија је неко време провела у притвору, да би је 1891. године протерали из Србије. Слика је дуго година била у приватном власништву Пјера Лотија, француског новелисте чија се збирка  у Рошефору  сматрала једном од најзначајнијих приватних колекција у Европи, одакле је 2007. године доспела на аукцију у Лондону.