Лекције за ученике Трговачке школе I део

Обавештење за ученике од I8 - I11.

Извукла сам најбитније из сваке лекције. Од следећег петка почињем да питам за оцену. Ко није одговарао прву област ( насељавање Словена, Срби у средњем веку итд) нека се припреми. Што се тиче прве области биће довољно да научите из књиге или из свеске што се записивали код претходне професорке. Друга област вам почиње од лекције Буна на дахије. Од те лекције, па се што сте радили после те лекције ја сам извукла и искуцала. Унапред се извињавам ако у тексту нађете словне грешке. Уколико имате питања пошаљите ми на мејл zvezdana@yahoo.com.

С поштовањем ваша професорка Јелена Јовановић

П.С. Надам се да ће те све лепо научити.

Овим текстом обухваћене су лекције ПРВИ српски устанак, Буна против дахија

Од краја 17. века Османско царство је доста ослабило. Царство доживљава економску и политичку кризу. Најугроженији у Турском царству били су хришћани. У најтежем положају било је српско праваославно становништво које није имало црквену организацију после укидања Пећке патријашије 1776. године. Економска заосталост били су узроци пораза Турске у ратовима против Аустрије и Русије. Турски султани покушали су да спроведу реформе у држави. Султан Селим  III (1789-1807) покушао је да спроведе војне, административне и финансијске реформе и да побољша положај српског становништва у Београдском пашалуку. Ферманима иу 1794. и 1796. забрањено је да јаничари бораве у БГ пашалуку. Становништву је дозвољена слобода вероисповести , слободна трговина. Због притиска феудалаца султан је на крају дозволио да се јаничари врате у БГ пашалук. Јаничари су 1801. убили београдског везира Хаџи - Мустафу - пашу и завели су страховладу у Пашалуку. Четворица вођа јаничара Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Мехмед - ага Фочић прогласили су се дахијама и завели су власт у БГ пашалуку. Дахије су вршиле терор над српским становништвом, због чега су српски кнезови почели да припремају побуну. Сазнавши да се спрема побуна, дахије су организовале сечу кнезова почетком 1804. у Ваљеву. Сеча кнезова је само убрзала почетак побуне.  На збору у Орашцу подигнут је Први српски устанак 1804. а за вођу је изабран Ђорђе Петровић Карађорђе. На самом почетку побуне српски кнезови су се побунили против јаничара, то значи да на почетку нису ратовали против турске власти. Султан је послао босанског везира Бећир - пашу да са војском пође у БГ пашалук уклони дахије и смири српске кнезове. Пошто су српске старешине биле охрабрене успесима на бојном пољу тражили су да им повластице гарантује нека страна сила (Аустрија и Русија). На то Бећир - паша није пристао. Следеће 1805. султан је решио да устанак угуши силом. Тада је дошло до првог сукоба турске и српске војске код Иванковца (1805) где су Срби победили. Од те битке "буна на дахије"прерасла је у рат против султана. Срби су захтевала од Турске аутономију.Током 1806. Турска је напала Србију са две стране: из Босне, преко Дрине и из Ниша, долином Мораве. Војску која је долазила из правца Босне дочекао је Карађорђе на Мишару  код Шапца и Турска је тада поражена.Војску која је долазила из правца Ниша, поразили су Петар Добрњац и Миленко Стојковић на Делиграду код Алексинца. У том тренутки Турска је била у лошим односима са Русијом због чега је на крају Турска прихватила захтеве српских устаника. Те захтеве Турској у име српског народа поднео је Петар Ичко 1806.Ичковим миром Срби у БГ пашалуку требали су да добију извесну аутономију, али одредбе мира нису остварене због рата Турске и Русије. Пошто је Русија објавила рат Турској 1806, српске старешине су одбациле Ичков мир и наставиле су рат против Турске. Током 1807. Руси и Срби су на Штубику и Малајници  поразили Турску и ослободили нахије у источној Србији и заузели су Београд. Због руско- турског примирја (1807-1809) нису вођене даље борбе. Током 1809. наставља се рат а Срби шаљу војску у 3 правца ка Босни, Новопазарском санџаку (Рашкој области) и Нишу. Том приликом страдао је српски војвода Стеван Синђелић у бици на Чегру, а Турци су од лешева направили споменик Ћеле кулу. Док је трајао устанак , стварала се и држава. На челу државе налазио се вожд Карађорђе и Правитељствујушчи совјет српски. совјет и Карађорђе су по нахијама постављали магистрате. Војнички заповедници биле су војводе. Због предстојећег рата између Русије и Француске током 1812. Русија је закључила  Букурешки мир са Турском. По том миру устаници су морали да приме у градове турску војску, на шта устаници настављају рат. Током 1813. Турци су заузели целу Србију и то је био крај устанка. Овим устанком постављен је темељ нововековне српске државе. То је била прва народна револуција.

Лекције за ученике Трговачке школе II део

Овим текстом обухваћене су  следеће лекције  Други српски устанак,  Владавина уставобранитеља, Развој државних институција у Србији, Развој уставности.

Обавештење за ученике од I8 - I11.

Извукла сам најбитније из сваке лекције. Од следећег петка почињем да питам за оцену. Ко није одговарао прву област ( насељавање Словена, Срби у средњем веку итд) нека се припреми. Што се тиче прве области биће довољно да научите из књиге или из свеске што се записивали код претходне професорке. Друга област вам почиње од лекције Буна на дахије. Од те лекције, па се што сте радили после те лекције ја сам извукла и искуцала. Унапред се извињавам ако у тексту нађете словне грешке. Уколико имате питања пошаљите ми на мејл zvezdana@yahoo.com.

С поштовањем ваша професорка Јелена Јовановић

П.С. Надам се да ће те све лепо научити.

Након пропасти Првог српског устанка, Турци су поново успоставили власт у БГ пашалуку. За везира у Пашалуку постављен је Сулејман - паша Скопљак. Због његовог  терора 1814. избила је Хаџи Проданова побуна коју су Турци угушили. На састанку у Такову 23.4. 1815 подигнут је Други српски устанак. На чело устанка постављен је Милош Обреновић. Том приликом забележена је Милошева чувена реченица Ето мене, ето вас, рат Турцима! Овај устанак је трајао само пар месеци. Најважније битке овог устанка су  на Љубићу код Чачка, Дубљу, Палеж (Обреновац). Милош и Марашли Али- паша договорили су се усменим путем 6.11.1815. о прекиду устанка. Тада је Милош признат за врховног српског кнеза. Уз кнеза успостављена је и Народна канцеларија, која је представљала највишу судску и управну власт за Србе. Порез и спахијске дажбине прикупљали су Срби. Усмени споразум између Милоша и Марашли Али паше није био гарант да се турска насиља неће поново догодити. Милош се борио да Србија добије потпуну аутономију. Срби су тражили да се испоштује Букурешки мир из 1812. који је предвиђао аутономију БГ пашалука, али и 6 нахија из суседног пашалука које су Срби ослободили у Првом устанку. Борба за српску аутономију трајаће 15 година да би на крају Србија добила Хатишериф из 1830. Тим хат. Србија је и даље вазална држава али има унутрашњу аутономију. Милош је бератом(указом) признат за наследног српског кнеза . Хатишерифом из 1833. Србија је добила 6 нахија које су биле изван БГ пашалука ( то су нахије које су ослобођене у Првом устанку). За време Милошеве владе укинут је спахијски систем - феудални односи, а српски сељаци постали су слободни власници земље. Српски народ сада је желео да ограничи власт кнеза Милоша. 1835. избила је Милетина побуна,а Милош је на крају морао да попусти и његова власт је била ограничена уставом. Сретењски устав донет  је 15.2. 1835 у Крагујевцу. Писац устава био је Димитрије Давидовић. Овим уставом власт је била подељена на извршну, судску, законодавну. Законодавну власт деле кнез и Савет.Народна скупштина броји 100 чланова, њу сазива и распушта кнез.  Кнез је неприкосновена личност, нема политичку одговорност. Његово достојанство је наследно, наслеђују га мушки потомци, ако нема мушких потомака онда кнежеве кћери. Овај устав писан је по узору на Француске уставе и био је један од најлибералнијих(слободних) устава тадашње Европе. Његов значај је у томе, што он показује које су биле потребе српског друштва. Овај устав је прокламовао једнакост свих грађана пред законом и судом.Имајући у виду да је устав највиши правни акт једне земље, а да је Србија вазална кнежевина, Турска се противила овом уставу, због чега је овај устав на крају укинут. Турска је Србији дала нови устав 1838.( Турски устав или Четврти хатишериф). Тим уставом власт кнеза Милоша ограничена је Државним саветом од 17 чланова. Чланови савета именовани су доживотно и кнез их није могао сменити док њихову кривицу не докаже турској власти. Милош није могао да прихвати ограничавање власти и 1839. и зато одлази из Србије. У очувању српства велику улогу је имала и Црква, због тога су Карађорђе и Милош помагали цркву. Милоша је наследио син Милан који је убрзо умро, а онда на власт долази Милошев други син Михаило (1839). Против њега су се побунили уставобранитељи на челу са Томом Вучићем Перишићем. Михаило је протеран из земље 1842, а на власт долази Александар Карађорђевић. Тада почиње период уставобранитеља 1842 до 1858. Године 1844 донет је Грађански закон којим се штити лична и имовинска сигурност. Дозвољена је слободна трговина. Отворена је прва Виша школа Лицеј 1838.

Тројички устав из 1869 (Намеснички).Овим Уставом је први пут наследство кнежевског достојанства проглашено као наследно. Народна Скупштина дели законодавну власт са кнезом. Скупштина није имала право законодавне иницијативе.

**Устав је основни правни документ једне државе.

**Хатишериф је свечана повеља. Србија је званично кнежевина од 1815 до 1882 када постаје краљевина. Династија је владарска породица коју чини владар са супругом и престолонаследником.

Милош  Обреновић влада 1815 до 1839. и од 1858 до 1860.

Милан Обреновић влада кратко 1839.

Михаило Обреновић. 1839 - 1842

Александар Карађорђевић 1842 - 1858