Tornado III deo.

Nebo iznad sela Orašac, sreda 25.jun.

Slike su preuzete od Kristine Anđelković.

Tornado II deo

Slike su preuzete od Valentine Ratković i Bojana Ratković.

Tornado (kopnena pijavica) je nasilna oluja, karakteristična po obrtanju oblaka.

Do  juče sam milsila da se tako nešto može desiti samo u Americi ili da se može videti samo na filmu. Jučerašnja oluja pogodila je okolinu opštine Topola (sela Belosavci, Maskar, Krćevac, Jelenac, Maskar, Rajkovac), opštinu Arandjelovac, opštinu Lazarevac (najviše su stradali Šopići, Rudovci, Dren, Burovo), Bela Palanka...

Selo Rudovci.

Selo Rudovci.

Selo Rudovci.

Selo Rudovci.

Selo Rudovci.

Selo Rudovci.

Seko Rudovci.

Selo Rudovci.

Selo Rudovci.

Selo Rudovci.

Selo rudovci.

Selo Rudovci.

Selo Rudovci.

Selo Rudovci.

Selo Rudovci.

Selo Rudovci.

Slike su preuzete od Srećka Živkovića.

Сириг и Јегричка

Река Јегричка код Сирига.

Сириг припада општини Темерин и налази се на само 20 км од Новог Сада. Ово место је настало 1927. године  када су се населиле породице из Бођана и Вајске због поплава. Кроз ово место протиче река Јегричка.

Водоток Јегричке се налази између Великог Бачког канала на северу и Дунава на југу. Протеже се у дужини од 65 км уливајући се у реку Тису. Протиче кроз 4 општине: Бачка Паланка, Темерин, Жабаљ и Врбас. Парк Јегричка је проглашен 20. децембра 2005. године са површином 1. 144, 81 парком природе III категорије заштите. Ову реку одликује 80 врста водених биљака. Неке од ових врта су заштићене, као што су бели локвањ, барска папрат, мешинка. У Јегрички је присутно 20 врста риба: сом, штука, шаран... 

Једна од атракција за оне који долазе први пут у Сириг су и дивље свиње. Овај природни резерват, ако се то може тако рећи, основало је ловачко удружење. Морам да нагласим да се о тим животињама јако лепо брину (слике су аутентичне, недавно усликане)

Заборављена добротворка Дијана Будисављевић

У свом дневнику написала је "Милосрђе је изнад свега". Она је успела да из концетрационог логора спасе 12. 000 деце!

Њена велика дела и жртва коју је дала за српски народ у потпуности је заборављена. Мало њих је чуло за ову велику жену. О њеним делима нико не говори. Заборавили су је они  за које је учинила највише. Заборавили су је Срби, Хрвати и Босанци. Њено име се не помиње ни у једном уџбенику,ниједна улица не носи њено име... Ко је била Дијана Будисављевић?

Дијанино девојачко презиме је било Обексер, рођена је 1891. године у Инзбурку, а умрла је такође у Инзбурку 197б. године. Школовала се у Аустрији. Удала се за професора хирургије Јулија Будисављевића. Према дневнику који је водила, акцију спасавања деце започела је у другој половини 1941. године. Њена мисија започела је прикупљањем помоћи и слањем за српске жене у логору Горња Ријека. Прошириће се касније  када је почела велика офанзива, прво на Кордун и Банију, а онда и на Козару. Током те акције вођена је картотека са подацима о сваком детету које је изведено из логора. Све је рађено са циљем да се створе услови за враћањем деце члановима породице из којих су одузета. Дијана је инсистирала да акција буде самостална и да не буде под окриљем ни једнога покрета. Одмах након рата, Дијани је одузета комплетна картотека и забрањен јој је рад. Године 1972. са мужем напушта Загреб. Ко зна колико је деце Дијана спасла са својим сарадницима, а да она и не знају своје порекло, јер је некоме било важније да сазнају како то да је неко успео да спасе сву ту децу пред очима усташа, а не сама чињеница да су та деца преживела? Можда је разлог таквог односа према Дијани јер је Аустријанка, и што је акцију организовала сама.

Док је трајао рат. водила је свој дневник кој је написан на немачком  и издат је само у 700 примерака. Дневник покрива период од 23.октобра 1941. године до 13. августа 1945. године.

Коначно је добила признање!
Дијана је постхумно добила признање. Одликована је златном медаљом Милоша Обилића. Медаљу је примио њен праунук Леонард Рашиц 2013. године.
Српска јавност одала јој је признање кроз књижевна дела. Књижевник Бошко Ломовић написао је "Књига о Дијани Будисављевић", а глумац Тихомир Станић припрема филм о Дијани и концентрационом логору Јасеновац.
И ако се последњих година ради на томе да се упозна ко је била Дијана Будисављевић, то није довољно. Она је остала на маргинама српске историје, као и многе друге српске хероине.

"Надам се да ће доћи боља времена када ћемо поштовати славу наших мртвих и бити поносни на оно што јесмо!"

Извор: http: www.6yka.com,

Лејди Дајана

Због свог доброчинства и хуманитарног рада добила је епитет народна принцеза. Била је миљеница читаве Британије. Због своје искрености и осмеха који никада није скидала могла је свакога да поткупи. И данас, после њене смрти, Дајана је најомиљенија краљевска личност у Британији. Рођена је као Дајана Спенсер у Норфолку 1961. године. Родитељи су јој се развели када је имала седам година због неверства мајке. Суд је мајку прогласио као неподобног старатеља па је Дајана припала оцу. Развод је лоше утицао на Дајану. Напустила је средњу школу, али ју је касније завршила. Принц Чарлс био је у касним тридесетима када је упознао Дајану. То је било 1980. године. Све се десило на брзину. Дајана и Чарлс су се видели само 13 пута, када је објављена веридба фебруара 1981. Чак и тада Чарлс се виђао са Камилом Паркер - Боулс. Дајана је добила прстен вредан тридесет хиљада долара, исти онај који је принц Вилијам поклонио Кејт, али је његова вредност данас утростручена. Занимљиво је да прстен није био јединствен и да се налазио се у каталошкој понуди златаре Garrard.

Венчање је обављено 29. јула 1981. године у катедрали светог Павла у Лондону. Преносиле су га 74 телевизије, а самој церемонији је присуствовало 2.650 званица.

Године 1982. Дајана је родила принца Вилијама. Након порођаја Дајана је запала у постпорођајну депресију и покушала је да се убије бацивши се низ степенице. Један од покушаја да се спасе брак било је рођење другог сина Харија, који је рођен септембра 1984. године. Од рођења Харија, Дајана и Чарлс више нису делили брачну постељу.

У једном интервјуу Дајана је изјавила да није имала никакве односе пуних седам година са Чарлсом од рођења принца Харија. Године 1986. у очају Дајана је тражила помоћ од краљице. Дајана је очекивала да ће краљица да је разуме као жена жену, али само је наишла на њено неразумевање. Дајана никада није имала наклоност краљице, увек је била хладна према њој и резервисана. Након Вилијамовог рођења краљица је сматрала да је време да се Чарлс и Дајана разведу. У почетку се ћутало о брачним проблемима овога пара, а онда је 1992. године Ендрју Мортон објавио књигу Дајана: њена истинита прича.

Из очаја и због усамљености ступила је у везу са својим телохранитељем Баријем Манаке са којим је наводнo била у вези од 1985. године. Манаке је погинуо 1987. године под неразјашњеним околностима. Љубавници су јој били и инструктор јахања Џејмс Хјуит, певач Брајан Адамс, па наводно и шпански краљ Хуан Карлос.

Овај тужан брак коначно је окончан 1996. године, а једина подршка Дајани били су њени синови. Када су је синови упитали зашто се разводи, одговорила је: "Нас троје смо били у браку. Баш је била гужва". На полу мечу 1986. године Дајана је упознала Емада Додија ал Фаједа. Њихова романса почела је након развода са Чарлсом. Спекулисало се по медијима да Дајана и Фајед планирају венчање, али то се све прекинуло трагичном несрећом у Паризу када су обоје погинули. Несрећа се десила 31. августа 1997. године. На лицу места погинуо је возач Хенри Пол и Фајед, док је Дајана умрла у болници. Једини преживели био је Фаједов телохранитељ Тревор Рис Џонс. Несрећа се десила под сумњивим околностима и та мистерија никада није разрешена. Чарлс се оженио са Камилом 2005. године.

За несрећу су прво оптужени папараци који су их пратили све време, затим је оптужен возач који је наводно био пијан. Оптужена је и Британска обавештајна служба која је такође пратила Дајану. Дајана је сахрањена 6. септембра на породичном имању Спенсерових.

О Дајаниној смрти постоје теорије завере. Једна од теорија је да краљевски дом није хтео да дозволи да се Дајана уда за муслимана и да очух принчева буде исламске вероисповести. Најпотреснија је била објава писма које је Дајана дала 10 месеци пред смрт свом батлеру на чување Полу Барелу, али је из њега избрисано име оптуженика. У писму Дајана описује како јој је живот угрожен и како јој се спрема саобраћајна несрећа у којој ће настрадати...

Извор: www.story.rs, 

Симонида

Ископаше ти очи, лепа слико!

Вечери једне на каменој плочи,

Знајући да га тад не види нико,

Арбанс ти је ножем избо очи.

(...)

Фреска из манастира Грачаница.

Your eyes were gouged out,oh beautifil image, On a pilaster at  approach of night, Knowing that no one would witness the pillage An Albanian`s knife robbed you of your sight. But neither your mouth, not your noble face. To desecrate with his hand did he dare, Or touch yout golden crown, or queenlylace Beneath which lay your luxuriant hair. Now in the church upon the stone pilaster Serenely bearing your tormented plight Dressed in the robes of mosaic and luster I see you said, and dignified, and white. Like stars extinguished in the disstant past, Which jet transmit too men the far - off glow So that men see the light, the hue, the cast of stars lost to sight a long time ago, Today upon me from your royal height, From that antique stone covered all in grime, Oh, sad Simonida, shines down the light of eyes gouged sightless in another time.
(A poem by Milan Rakić)

Горе наведени стихови су део песме Симонида коју је написао Милан Ракић. Песма је посвећена фресци у манастиру Грачаница. На фресци је насликана краљица Симонида којој jе неко ножем изгребао очи. Зато у првом стиху Ракић са негодовањем каже "Ископаше ти очи, лепа слико!".

Симонида је била  најмлађа српска краљица и због своје тужне судбине била је инспирација многим уметницима. Симонида је била кћи византијског цара Андроника II и Ирине.  Девојчица је рођена 1293/94. године. Византијом је владао страх од куге па су се родитељи плашили за девојчицин живот. По савету неке жене у соби где је дете спавало, запалили су 12 свећа што је требало да симболише 12 апостола, а свећа која се последња угаси, по том свецу је девојчица требала да добије име. Девојчица је добила име по апостoлу Симону. Када је имала 6 година, удата је за српског краља Милутина, који је тада имао 45 година. То је био политичи брак. За Милутина је прво требалo да се уда Андроникова сестра Евдокија, али je она због сећања на покојног мужа одбила тај брак. Венчање Симониде и Милутина обављено је 1299. године, а Милутин је на име мираза добио Охрид, Прилеп и Штип. Симонида је око две деценије провела у Србији , али су вести о њеном боравку у Србији оскудне. У Србију је дошла као девојчица где се и васпитавала до свога пунолества тј. до 12 године. Пошто је млада краљица била нероткиња, постоје нагађања да Милутнин није био стрпљив и да је повредио девојчицину материцу.  Да овај брак није увек био стабилан сведочи и догађај када је умрла Ирина 1316. године. Симонида је дошла на мајчину сахрану и доста дуго остала у Цариграду. Онда је Милутин послао изасланике да је врате у Србију. Уплашена да је Милутин не убије, обукла је монашку одору, али је на крају била присиљена да је скине. У овом браку није било деце, а после 1321. године Симонида се вратила у Византију и замонашила се. Није познато које је монашко име узела.

О њеном монашком животу тек има неколико вести. Године 1335. док је цар Андроник III био одсутан, а док је трајала опсада Фокеје и Лезбоса, у Цариграду се спремала завера. Група младих аристократа покушала је да изведе преврат. Ова завера је угушена, а причало се да је у заверу био умешан и Симонидин брат  Димитрије Палеолог. Ово је последњи податак о Симониди. Преминула је после 1345. године.

Милутин Бојић посветио је овој краљици психолошку драму Краљева јесен, а Милорад Б. Протић је открио астероид који је назвао 1675. Симонида.

Извор:
Д. Никол, Византијске племкиње, Десет портрета , 1250 - 1500, Београд 2002,81-97.
М. Ласкарис, Византијске принцезе у средњовековној Србији, Прилог историји византијскосрпских односа  од краја 12. до средине 15. века, београд 1926.
http://www.panoramio.com/