Због застрашујуће медијске цензуре која је заведена у Србији, редакција магазина Таблоид објављује све релевантне чињенице које тешко оптужују председника Владе Александра Вучића и највећи део државног врха, за трагичне догађаје у незапамћеним поплавама које су задесиле нашу земљу, јер је број у штампу морала да пошаље у понедељак, 19. маја
Истину на видело: како је из бране Ровни кренуо потоп Обреновца
Из материјала којим располаже Таблоид, види се криминална бахатост председника општине Обреновац Мирослава Чучковића, који у ноћи уочи катастрофе прави лумперајку у кафани и каже да ће све бити у реду, да ће „ујутро доћи камион песка из Београда!“.
Такође, ту је и криминална неодговорност локалне власти у Ваљеву, чијом кривицом је дошло до пуцања никада завршене акумулационе бране Ровни, одакле је кренуло скоро пет милиона кубика воде на свој рушилачки пут до Обреновца. На криминалан начин је одговорност са себе покушао да скине и градоначелник Београда Синиша Мали, који је позивао грађане Обреновца „да буду мирни и остану у кућама“, док је погром трајао. Неколико данас касније, покушао је да скине одговорност са себе па је у међувремену та његова изјава и скинута са Интернета. Због свега овога, Таблоид нуди најширој јавности у Србији и региону бројне чињенице које указују на злочиначку нарав српских властодржаца, који и у најстрашнијим тренуцима одбијају да народ суоче са истином.
Поплава Обреновца резултат је расула у држави. Када је брана Ровни изнад Ваљева пукла, и 16. маја из ње кренуло више од три милиона кубика воде, која је протутњала прво Ваљевом, и кренула реком Колубара, из Ваљева је послата знак за узбуну. Вода је до Обреновца путовала шест сати. Поплавни талас се улио и у Тамнаву, која је иза леђа напала Обреновац и насеља. Хиљаде кућа је за пет минута остало под водом!
Упозорен на последице могуће катастрофе, и замољен од сарадника да се огласе сирене за узбуну и нареди евакуација Обреновца и насеља, председник општине Обреновац Мирослав Чучковић и његов помоћник Небојша Чучковић (његов рођени брат) смејали су се и шенлучили до касно у ноћ!
Чучковић је рекао да су му из Београда објаснили да ће ујутру послати пар камиона песка и да ће све бити у реду. А када је вода поплавила град и насеља, градоначелник Београда је Синиша Мали апеловао да се не паничи, и да људи остану у својим кућама!
У прилогу објављујемо реаговања и сведочења о злоделима ових људи…
Команданти и конкубине
Када је Вучић слетео у Обреновац хеликоптером, дочекали су га Небојша Стефановић, Синиша Мали, Милорад Вељовић, комадант Жандармерије Миленко Божовић, генерал полиције Драгиша Симић, начелник Полицијске управе Београд Веселин Милић…
Вучић им се обратио речима – „Јебаћу вам мајку због овога шта се десило!“.
Треба истаћи да је комадант ПТЈ Горан Драговић, на лице места дошао са ВИП девојком, генерал Симић је довео своју љубавницу, кафанску певаљку. И Начелник ПУ Београда Веселин Милић био је у друштву ВИП девојке (курве).
Жалосно је, али треба рећи да да су припадници жандармерије, САЈ-а и ПТЈ-а дошли у пуној ратној опреми да спашавају из поплаве. То је била скандалозна сцена. Да те вечери није било 76 Руса- врхунских спасилаца, и припадника бригаде полиције са Бановог брда, и спасилачки екипа и ронилачко-спасилачких клубова, нико не би био спашен.
Жалосно је, али се мора истаћи, да су припадници САЈ-а ПТЈ вршили најтежа кривична дела, да су чамцима, уместо да спашавају грађане, спасавали злато из златарских радњи, новац из банака и поште, и великих самоуслуга. Команданте ових јединица, у свакој држави, извели би пред стрељачки строј.
Колико има мртвих, тешко је сада тачно навести, јер у поплављена насеља још није могуће ући,али и зато јер је руске спасиоце неко тенденциозно упутио према Шапцу!
У штампаном издању, које се налази на сајту у овом броју, објављена су сведочења (текст „Време блата и ината“) оних који су, на позив Александра Вучића, кренули према Шапцу, да бране овај град. Они сведоче да је Вучић забранио било какве мере на одбрани од поплаве, чекајући до касно увече да Кризни штаб у Шапцу поднесе оставку, да би Вучић на то место поставио свог интимуса Зорана Бабића, који је смењен одмах, јер се од страха упишао, па је руковођење поверено генералу Љубиши Диковићу.
Чим је председник Николић замолио руског председника Путина да пошаље помоћ, у Србију су долетела три авиона: са спасиоцима, хуманитарном помоћи и другим потребним средствима за отклањање последица поплаве.
Председник Путин је саопштио председнику Николићу да српска влада направи списак потреба у новцу, храни и материјалу, и Русија ће помоћ одмах да пошаље.
“Србију на небу чува Бог, а на земљи Русија“, изјавио је руски председник.
Али, шизофрени Вучић је забранио да се помиње руска помоћ, и да се само инсистира на помоћи који ће доћи од Европске уније и од његовог пријатеља шеика Заједа, који је обећао десет милиона долара! А Европска унија је најавила да ће доставити помоћ тек након шест месеци, када Србија званично затражи од ЕУ помоћ и докаже колика је стварна штета! Не липши магарче, до зелене траве.
У међувремену, Новак Ђоковић је дао новчане помоћи више него цела Европска унија. Дејан Станковић је за само два дана скупио милион евра! Мала Црна Гора дала је вишеструко већу помоћ него Влада САД. Македонија је пружила велику помоћ Србији. Много је анонимних дародаваца из српске дијаспоре који су дали велике прилоге. У Лондону је српске заједница масовно почела да прикупља новац и помоћ у роби и лековима.
Али, са Александром Вучићем и његовом болесном дружином Србији нема спаса!
Молимо да прочитате и даљи део текста- сведочанства
Ко ће одбацити кривичну пријаву?
Пише: Александар Синђелић
Сутра ће бити поднета кривична пријава против Чучковића, председника општине Обреновац, због неправовременог деловања у ванредном стању и изазивања опште опасности по грађане општине и њихову имовину због чега су настале последице које сада видимо.
Дакле, још првог дана пред заседање кризног штаба у нижим деловима општине дошло је до изливања воде по улицама а у поједине куће вода је почела да улази у ниже делове. Обзиром да сам имао информације о свему лично сам обишао више места у граду и делове насипа око Колубаре и видело се да вода са друге стране избија чак и подземно. Било је јасно да је поплава неизбежна па сам одмах контактирао неке наше људе да се за сваки случај припреме одмах ко хоће добровољно да интервенише и да зову друге као и да спреме пумпе за воду и гумене чамце итд.
После тога отишао сам до мене узео нешто опреме и у том тренутку чујем да је заказана седница кризног штаба у 23:00 и кренем тамо да им одмах ставим људе на располагање.
Међутим, уместо да видим да се ту нешто ради оно Чучковић држи пропагандне говоре о томе како су спремни и слично док га мокри полицајци и ватрогасци гледају збуњено јер су све своје снаге ангажовали и то није довољно. У том тренутку цео град имао је 4 мале пумпе на располагању и НУЛА џакова песка.
Уместо да Чучковић на жалбу недостатка свега одмах интервенише он је сав срећан изјавио како је општина добила милион и двеста хиљада динара за храну ако неко буде евакуисан у хотел и да ће ујутро допремити из Београда камион џакова са песком да буду спремни да заштите део пута између Барича и Умке.
Напомињем да тај нижи део има 200 метара дужине али је господину математика изгледа прилично слабија страна. После тога седница је распуштена и господин нас је све позвао на ,,дежурство“ у ресторан на ћошку трга код главне поште. Ту успутно попричам са овим људима из кризног штаба и кажем да тог тренутка, у поноћ, има 20 спремних људи са неколико возила који могу доћи одмах а за ујутро могу да спремим око 70 људи са свом поменутом опремом до десет сати. И људи се одушевили, одговара им помоћ и неко пренесе Чучковићу да има спремних добровољаца итд.
Он ме погледа као да сам неки убачени агент и крене да ме испитује зашто ја хоћу да помогнем, одакле сам итд. После тога седну тамо, ја чекам, ждеру 2 сата и када више нису могли Чучковић каже распушта се кризни штаб до сутра у десет и да сви иду на спавање а мени је рекао да нема потребе за добровољцима.
На моје инсистирање да се одмах телефонира у Београд у Сектор за ванредне ситуације да се пошаље нешто џакова дотични није реаговао нити је ангажовао било какву општинску механизацију да заштити град као и објекте од значаја као што су електране и слично иако је законски био у обавези да то уради. После тога ја одем са неким људима на терен и видим да је још гора ситуација. Вратим се до мене и разјавим људима да су ујутро у десет спремни.
И тако тог јутра одем на ту наводну седницу и имам шта да видим. Скоцкао се Чучковић, држи исти говор од претходне ноћи где ће да стигне наводни камион песка али је сакупио више новинара и тако у сред говора застане и упита мене; ,,…Ко сте ви, у ком својству присуствујете овде?“
Ја му одговорим да сам ту да општини ставим одмах на располагање велики број добровољаца и он ми каже да за тиме нема потребе и да нема љутње него да одмах изађем из сале. Иначе седница је била отворена за јавност али је господин очигледно имао нешто против да неко други, осим његове висости њега, организује оно што он није хтео и знао. Ја изађем и распустим седамдесетак људи да иду на друга места по потреби и останем ту да видим шта ће бити.
У међувремену вода је надолазила око 10 цм на сат и поплавила насеље Шљивице за око 30 цм али Чучковић и даље није вршио евакуацију насеља нити је ту воду која навире одатле блокирао било чиме иза канала Тамнаве дужином обилазнице око 1км. У току ноћи око два стање воде Тамнаве у односу на површину пута иза ње било је на два метра висинске разлике и даље је лагано надолазило. Неки су сами покушавали да заштите куће у том нижем насељу и док сам им помагао нико није долазио. Никакве мере одбране нису предузимане. Онда је у једном тренутку нестала струја и наишла огромна количина воде која је потопила то насеље и део Белог Поља и прелила преко те обилазнице за око метар висине и улила се у цео Обреновац. Тек тада огласила се сирена за узбуну. Дакле да је та обилазница, иначе стари насип, заштићена град би био сачуван. Да је постојало било какво раније упозорење и да су људи дежурали дигли би узбуну на време па би се сачували животи. И ево шта је било укратко, да не бих писао километар текста. Углавном, учинићу све да дотични одмах буде ухапшен да одговара за сву насталу штету и све изгубљене животе јер је то лично изазвао својим немарлуком о чему постоје снимци и докази.
Грађани сведоче…
Ако погледате карту, Обреновац лежи између леве стране Колубаре и десне стране Саве, када је почело изливање Колубаре, јер ни Сава више воде није могла да прихвати, једна од ванредних мера је да се пробије брана са десне стране реке Колубаре и да се потопе села која би претходно требало евакуисати и на тај начин да се сачува Обреновац и термоелектрана.
Међутим, нико није хтео ништа да уради јер би био аутоматски одговоран за имовину или животе људи и животиња у тим селима…Чекало се, а киша је непрестано падала. Премда РХМЗ је најавио количину воде у падавинама унапред. Пошто Колубара скреће пре уласка у Саву… Највећа количина воде и највећи проток је на њеној левој страни према Обреновцу. Већа сила воде на левој страни је довела до тога да брана пукне с леве стране 100 метара у дужини и одједном за мање од два сата вода се попела до трећег спрата у зградама. И онај ко је могао да изађе на улицу у том моменту био је потпуно заробљен. Све се излило и према термоелектрани.
(Коментар читатељке портала „Србија данас“ из Обреновца)
Ја сам из Обреновца и могу реци да су Влада и челници направила неколико катастрофалних грешака, које су свако људи платили главом, замислите ви да људе из Обреновца (центра) евакуишу и пребацују на други крај Обреновца који ће бити поплављен за пар сати, а затим губећи драгоцено време, поново евакуишу људе које су већ једном пребацили на други крај Обреновца и тако остављајући ове којима је вода до крова стигла да се сами спасавају, друга ствар да је ово држава а не банана, нас би два дана раније упозорили и све евакуисали! Нека нам је Бог у помоћи.
(Ненад Симић, Обреновац)
Срећа у несрећи, била је надљудска храброст руских спасилаца који су већ првој ноћи пакла, 16. маја, успели немогуће, да по мрклом мраку, без познавања града, спасу на стотине људи од сигурне смрти. Храброст и самоорганизованост народа, бројни анонимни спасиоци, јунаци које јавност никада неће упознати, учинили су да трагедија не буде већа него што је била.
Срећа у несрећи је такође било и преузимање одговорности од стране начелника Генералштаба, Љубише Диковића, који се у Шапцу суочио са Вучићевим дилетантима, схвативши да мора сам да смисли како да одбрани град. И то је учинио.
Посебан скандал је Вучићева отворена игноранција руске помоћи која је на аеродром Ниш стигла (и даље стиже!), у огромним количинама, као и присуство руских јединица за специјалне операције у ванредним ситуацијама. Бунцања о помоћи његовог „пријатеља“, Шеика ел Заједа, још више су огорчиле народ, а кап је прелила чашу када је топло поздравио помоћ Европске уније, која неће стићи још најмање шест месеци, и то у безначајној мери.
Због свега овога, али и због најгорег лудила који је испољавао у најтежим ситуацијама, стављајући себе у први план, уместо да се склони и да омогући онима који знају шта раде, да се лакше организују, отворено је питање даљег опстанка његовог режима.
Национална катастрофа због цензуре Вучићевог режима
(„…Трагедију у Обреновцу нећете моћи да заташкате-сносићете пуну кривичну и политичку одговорност“)
Режим Александра Вучића уз помоћ државних и осталих режимских медија већ данима сакрива истину о правом стању у поплављеном Обреновцу и настрадалима којих је на стотине. Данас је по налогу МУП-а Републике Србије Обреновац блокиран и у њега није могуће ући. То није омогућено ни независним новинарским екипама али јесте омогућено неколицини режимских медија који су данас били у пратњу министра и директора полиције.
То је једини град у Србији данас који се налази под таквим треманом МУП-а. Изговори који се користе за то су наравно они да су у току акције евакуације и спашавања народа из Обреновца али истина је много ружнија и веома незгодна за режим Александра Вучића.
До нас из веома поузданих извора који су укључени у саму акцију спасавања у Обреновцу долазе информације да је у том граду у поплавном таласу страдало на стотине људи. Стижу информације о зградама и кућама пуних људи које су се урушиле под притиском воде.
Тоталном цензуром државних и режимских медија режим покушава да сакрије истину да смо у Обреновцу као народ и као држава доживели тоталну и апсолутну националну катастрофу првенствено због неспособности актуелног режима Александра Вучића. Иако је се знало већ у среду послеподне да ће поплавни талас ударити у Обреновац апсолутно ништа није урађено на време да би се становништво на време упозорило и евакуисало из града.
Колико пута сте чули изјаве да је ситуација под контролом.
Само дан пре катастрофе у Обреновцу премијер Александар Вучић се безбрижно смешкао у Коцељеви као да се налази на модној писти. Застрашујућа је чињеница да је су до Обреновца пре стигле спасилачке екипе из Русије и то преко Ниша и то два дана пре него што су се у Обреновцу појавиле две амфибије Војске Србије.
Оно што је још страшније је чињеница да је по повратку из Обреновца где је се возикао тог дана у чамцу у коме је уместо њега требало да буду или људи који се евакуишу или професионални спасиоци, премијер Александар Вучић на седници владе веома неукусно комуницирао са министрима покушавају да тако сакрије страх од одговорности, јер је пре те седнице од одговорних из полиције и војске добио информације о правим размерама катастрофе у Обреновцу..
Националну трагедију коју смо доживели у Обреновцу, пре свега због неспособности актуелне власти, нећете моћи да заташкате и то вам је обећање које вам дајемо. Народ Србије знаће апсолутну и тоталну истину о правом стању ствари и масовним жртвама у Обреновцу а сви они који су за то одговорни биће кривично и политички одговорни и процесуирану у складу за важећим законима!
За заташкивање, пласирање дезинфромација и лажи што државни органи и неки њихови представници управо раде посебно ћете кривично одговарати!
(Објављено на Интернет портала „Србија данас“)
(Запис обреновачке новинарке Санеле Јовановић, која је пропатила као у библијском потопу у Обреновцу)
Драги моји пријатељи, поштоване колеге из медија, преклињем вас, немојте да и даље остајемо у медијском мраку и цензури. У току евакуације, са све ћерком од две и по године у рукама, покушавала сам да прикупим што више информација јер сам се задржала око 2-3 сата на месту где су нас из чамаца смештали у аутобусе који су нас возили за Београд. Ту, испред хотела, био је центар збивања, доношења и размењивања информација битних људи који су покушавали да помогну и збрину што више људи. Једном новинар увек новинар- имала сам огромне уши, а ту су била и питања на којих сам чак и успевала да добијем одговоре! Хтела сам да сачекам да мало прође, али нећу да ћутим!
Ово је почетак, мислим да је ово веома битно, најбитније објашњење преписке- Чучко је Мирослав Чучковић, председник општине Обреновац. Дакле, шест сати пре катастрофе све се знало, људи су спавали, сирена за опасност није било, комшије су се међусобно будиле када је већ било касно за било шта, већ смо бих заробљени и опкољени водом у зградама, а неки нису били ни будни, а били су и ближе првом удару бујице у ниским кућама…
Драги пријатељи и родбино,
Примила сам ваше поруке и желим све да вас обавестим да смо се извукли и да смо живи. Једва. Још увек смо у шоку. Имамо голе животе. Све материјално смо изгубили. Сада сам као и 90 посто обреновчана. Бескућник. Изгубили смо све. Шта да вам кажем. Немамо чак ни гаће, а камо ли фрижидер или машину за веш, чашу или тањир. Моја кућа је једна од првих које су биле на удару водене стихије у центру Обреновца.
Не верујте ономе шта вам кажу на телевизији. Све је исфабриковано као за време Слободана Милошевића. Нисмо били обавештени. Нисмо слутили озбиљност ситуације. Пре, за време и после поплаве, власт је била неорганизована. Били смо препуштени сами себи. Гладни и жедни. Мокри. Одећа се сушила на нашим већ охлађеним телима на 10 степени. 36 сати на ногама. После свих тих страхота и мука. При евакуацији, јуче поподне, војна полиција је нас мајке децом третирала као стоку. Држали су нас иза конопца као краве. Викали на нас. Претили. Гурали нас.
Свака част војсци у Јакову. Прихватили су нас тако да смо поново имали мало достојанства и осећали се као људи. Свака част добровољцима. Сви остали су нас изневерили.
Служба за узбуњивање није се огласила. Срамота је што ти људи примају плату из наших џепова.
И на крају, да се зна. У Обреновцу, Баричу и Умци се бранио Београд. Нашим животима и нашом имовином.
Сигурна сам да ће се обреновачки грађани огласити са својим причама и да ће Србија сазнати праву истину о Обреновцу. Јер, не могу да цензуришу интернет као телевизију.
Сада чујем да нам стрвинари пљачкају куће. Жалим што немамо преки суд у оваквим ситуацијама.
Слободно делите овај текст. Србија треба да зна.
С.Ј.
Текст је преузет са сајта www.srbijadanas.net
